Čitajući povest o mitarstvima obratimo pažnju na ono što su sveti anđeli otkrili o bludnom grehu – da najviše duša biva zadržano i mučeno na ovom mitarstvu i najčešće odavde gurnuto u pakao, jer je čitav rod ljudski krajnje bludan i sladostrasan, neuzdržan i razvratan i tako da se retko može pronaći ijedan čovek koji nema veze s ovim smradnim grehom.

I čitajući drevnu istoriju čovečanstva u knjigama Starog Zaveta vidimo koliko je puta upravo telesni razvrat uništavao narode i zemlje, izazivao Božji gnev i pogubljenje. Tako je u potopu bilo uništeno celo čovečanstvo izuzimajući osam duša, i to je bila kazna za razvrat; vrelim sumporom je bila spaljena Sodomska zemlja sa svim stanovništvom – pet gradova u plodnoj dolini bogatoj zemaljskim darovima zemlje gde se sad nalazi Mrtvo more, more u kojem nema ribe, a ukoliko i dospe iz Jordana odmah umire u njegovim vodama. Okolina je mrtva, ogoljena, lišena života, pokrivena prašinom i pepelom, čak je i vazduh ovde krajnje nezdrav. Eto, takav je nadgrobni spomenik gnev Božji podigao iznad groba razvratnog naroda koji je zaboravio na svaki stid, to je spomenik grehu i podsećanje nas na muke koje čekaju slične grešnike u večnosti, evo koliko je odvratan bludni greh pred Bogom! Iz Svetog Pisma znamo da nijedan bludnik neće ući u Carstvo Nebesko, bio to preljubnik, onanista ili počinitelj incesta, ne govoreći već o muželožnicima, sodomistima i sličnim grešnicima.

Međutim, naše vreme sva vremena prevazilazi po masovnoj razuzdanosti, po dubini razuzdranosti i bestidnosti razvrata. Već je svih pet svetskih kontinenata oskrnavljeno ovim gresima zbog kojih je bilo spaljeno i u pepeo pretvoreno, potopljeno slanim i otrovnim vodama pet gradova doline Sitim. I mi ne zaboravljamo da će pred kraj sveta cela zemlja biti spaljena zbog sličnog odstupanja od zapovesti Božijih, zbog razvrata, obesnog bluda, zbog poklonjenja satani, zbog izvršavanja njegovih dela.

A do kakve pomame je ova izopačenost došla u naše dane! Već se ogromni skupovi očajnih razvratnika objedinjuju u nečastiva društva, stvaraju nekakve svoje klubove, svoje firme, svoju umetnost, čitavom svetu diktiraju svoju modu i ukus, čak izdaju knjige sa savetima praćenim ilustracijama – kako se najistančanije predavati ovoj izopačenosti, kako najteže oskrnaviti, poniziti, obeščastiti svoja tela i duše, kako ih najviše udaljiti od Boga, učiniti teško izlečivima, kako na njih utisnuti pečat đavola. Za širenje ove sablazni koriste se sva savremena dostignuća, sva sredstva uticaja savremene nauke na ljudske duše: televizija, bioskop, časopisi, novine, reklama, muzika, slikarstvo, književnost, sve ovo je uz pomoć savremene tehnike je uobličeno tako jarko, upečatljivo i “opipljivo”, da se kao oštar tanak i dugačak nož urezuje u svest, potresa osećanja, ulazi duboko čovekovo srce; nalik otrovnom gasu, puštenom u lice zbunjene žrtve pljačke, ovo iznenadno parališe, muti razum, prodire u čitavu unutrašnjost, ulazi u krv, lišava života ili na mnogo godina truje dušu i telo. Već i najmanja deca vide i znaju sve o najodvratnijim polnim izopačenostima, što su nekada znali samo potpuno izgubljeni pali ljudi. A sada se već deca, kao oni sodomski mladići jako trude da podražavaju odraslim nitkovima, da se dotaknu smrtonosnog otrova, da okuse smrtonosni plod od kojeg će za čitav život (ako čak i počnu pokajnički rad i pokušaju da se očiste) na njihovim dušama ostati teška rana – čir, jer nijedna grehovna zaraza ne uranja tako duboko u srce kao razvrat, tim pre razvrat koji je doživljen u detinjstvu.

Propagatori ove otrovne hrane bez sumnje se mogu smatrati teškim prestupnicima, gorima od ubica i razbojnika. Onaj ko se (imajući takvu mogućnost) ne bori protiv pornografskog bunila koje tako lako ulazi u svaki dom, kao zagađeni vazduh sa ulice kad su prozori otvoreni, ko se ne štiti sam i ne štiti druge, naročito decu jeste saučesnik u teškom zločinu (kao onaj ko, videvši čoveka, koji stoji na pruzi dok na njega juri voz nije viknuo i nije ga izvukao, već je mirno gledao njegovu smrt). “Hrišćanin” koji se zanosi sličnom “zabavom”, gleda pornografske fotografije, filmove, i t.sl. nije hrišćanin! Sveto Jevanđelje nam jasno prenosi reč Božiju: “Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljubu. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svome” (Mt. 5, 27-28). U Starom Zavetu izrailjskom narodu je bio dat zakon da se do smrti kamenuju, a zatim spale svi bludnici. A danas u društvu koje sebe najčešće naziva “hrišćanskim” za stid i sramotu se ne smatraju blud i razvrat nego nevinost! Mnogi mladi ljudi koji svoja tela još nisu oskrnavili bludom se stide svojih drugova i trude se da se pokažu razvratnima, traže mogućnost da što pre spoznaju greh, da bi se zatim pohvalili pred vršnjacima, da bi zadobili neko njihovo poštovanje, – i to nisu retki već sveopšti slučajevi. Kako često danas sveštenik zajedno sa takvim nesrećnim mladim čovekom koji je podlegao razvratu, ali traži lečenje, mnogo i naporno mora da se trudi, da pati i pokušava da dostigne ozdravljenje, i kako često napori ne postižu cilj, jer je takav greh već toliko usvojen, sredina tako pogoduje grehu, a vere i straha je tako malo u savremenom svetu. Ostaje samo da se vapije, da preklinje, moli i upozorava: Boga radi, radi spasenja duše, radi večnog života – nemojte sejati od samog početka seme ovog greha, ne trujte svoja srca. Hoće li se kasnije naći dovoljno suza pokajanja da se zalije taj plamen strasti koji tako se lako raspaljuje u naše vrelo vreme, kad je unaokolo sve postalo suvo, kad sunestali strah Božji, vera i očekivanje budućeg života, a svuda je samo sladostrašće i carstvo pohote ?!

Sveti mitropolit Dimitrije Rostovski razmatrajući podrobno događaje opisane u Knjizi Postanja dugo se zadržava na analizi strašne kazne koja je zadesila Sodomljane i njihove susede, prikazuje strašnu sliku ovog greha, njegovu odvratnost, njegovu pogubnost, njegovo prokletstvo. Navešćemo ovde izvode i skraćene delove ovog dela svetog oca.

“Gde ljudi, izmenivši prirodu ljudsku postaju slični svinjama koje vole gnoj i kal, odatle odlaze anđeli Božji, a umesto anđela takvima se približavaju demoni i stupaju s njima u društvo. Takve ljude zli dusi vole i mole Hrista da im dozvoli da u njima žive, kao u svinjama gergesinskim i njima to bude dopušteno, oni se useljavaju u njih i teraju ih u smradno i skaredno Sodomsko jezero propasti, i čak ih dave u bezdanu paklenom..

Sodomski greh je najveći, najteži i najljući greh koji najviše gnevi Boga i koji je veći od ostalih grehova koji vapiju na nebo. Za takav greh Bog ne samo što će večnom kaznom mučiti u paklu nego je naredio da se takav grešnik pogubi (3 Mojs. gl. 20) I sam On je kao prvu kaznu oganj pustio na Sodomljane dajući primer da takvi ljudi i kasnije treba da budu pogubljeni bez milosti.

Kada preljubna strasna pohota bludna nekoga pobedi pređe mu u naviku ona zaslepljuje čoveka: ako i ne čini slepima telesne oči čoveka, ona ipak uništava njegove umne oči tako da ne on vidi ni Boga ni ljude, ni sebe samog. Jer, takav se čovek ni Boga ne boji, ni ljudi ne stidi i ni sebe ne štedi, već upada u bludnu jamu kao slepac i gine…

Bog se mnogo gnevi na čoveka koji se skrnavi bludnim grehom, jer taj ne samo što prestupa zapovest Božiju koja zabranjuje preljubu nego i Samom u novoj blagodati Sinu Božijem Hristu Spasitelju našem veliku uvredu nanosi “čineći ude Njegove”, kako kažeapostol “udovima bludnice”, jer su tela naša udovi Hristovi: onaj ko skrnavi svoje telo bludom, udove Hristove u sebi skrnavi.

Ako u ona drevna vremena pre ovaploćenja Hristovog i pre darivanja zakona na Mojsijevim tablicama Bog nije poštedeo bludnike, nego je neke potopom istrebio, neke ognjem i kamenim gradom, poslanim s neba pogubio, kako će ih poštedeti sada kad je zakon Božji propovedan, kad Hristos već živi u ljudskim telima, kada i građanski zakoni zabranjuju bludna dela i kad su svuda za takva dela utvrđene strašne kazne? Mada dugotrpeljivi Gospod ne poseca spremljenim mačem Svog neprijatelja, ne ubija ga u samom bludnom delu, očekujući njegovo pokajanje, ipak će nastupiti vreme kad će On “umiti ruke Svoje u krvi grešnika” (Ps. 58, 10) ako se ovaj ne pokaje. Dešava se i da grešnika u samom delu greha zatekne gnev Božji i neočekivana smrt, jer je i potop zatekao vaseljenu kad su se ljudi ženili i posezali, i na Sodom je neočekivano počela da pada ognjena kiša i mnoge je zatekla na tom delu. I u današnje vreme kad bludnik čini svoj greh, Bog se gnevi i ljuti na njega i kao na Svog neprijatelja, mač kazne Božije visi nad onim ko greši, ad pod njim razjapljuje svoje čeljusti, pakao ognjeni gori za njega, i crvi neumorni se za njega množe, tama paklena i tartarske muke ga čekaju, demonske ruke su spremne da ga zgrabe i zgrabile bi ga istog časa kad im Bog ovo ne bi branio. Anđeli sveti se gnušaju, gledajući njegovo bezočno delo okreću glavu, sveci, videći ovo, anđeo-čuvar plače, demoni se raduju, a bludnik svojim umom uopšte ne razmišlja o tome, jer je slep i ne vidi Boga i večitu kaznu koju mu sprema gnev Božji.

Svojim zaslepljenim umom bludnik ne vidi ljude, odnosno ne stidi ih se, kao da ih ne primećuje, iako i zna da su svima poznata njegova bezakonja i da mu se svi smeju on za to ne mari izgubivši stid. Nisu slučajno stari Grci, budući u idolopoklonstvu prikazivali bludnu strast u liku mladića kojeg oni nazivaju Kupidon kao slepog i nagog, čije su oči pokrivene maramom i zavezane, a celo telo je bez ikakve odeće: oni su u liku ovog mladića prikazivali bestidnost u bludnim delima koja se ne brine o svojoj golotinji i objavljivanju svojih dela drugima. Na kraju, svojim zaslepljenim umom bludnik ne vidi ni samog sebe, to jest, ne brine se o svojoj jalovosti, ne vidi kolika je veličina dobara kojih se lišava i uništava svoja trostruka blaga: ili spoljašnja koja ima od fortune ili koja je srećom i uspehom dobio; ili prirodna telesna blaga; ili na kraju, blaga unutrašnja, duševna i duhovna. Bludna razuzdanost ne unesrećuje samo jednog čoveka i ne lišava samo njega prolaznih blaga, već i cele gradove i države razara i pustoši, oduzima žezal carevima i čini da vojna sila postaje nemoćna i nečasna. Razuzdani bludnik uništava i prirodna dobra svog tela kao što su telesno zdravlje, lepota lica, lepota očiju, prijatnost glasa, bodrost, hrabrost, čvrstina i snaga. Sve ovo od razuzdane pohoti u čoveku slabi, jenjava, kao cvet vene i propada. A najčešće nekog od takvih napadne neka skaredna i veoma mučna bolest, francuska guba koja se teško leči. Kad ta bolest napadne čoveka ona kao neumorni crv proždire celo telo i pokriva ga čirevima od glave do pete, ispušta odvratan smrad i čini da čovek svima postane mrzak. Bludnik uništava i svoj plod koji bi morao biti stvoren u zakonitom i časnom braku u slavu Božiju izlivši seme u bludnicu, kao u močvaru. Svaki preljubnik uništava i istinsku ljubav i savez sa svojom suprugom, jer ova, kad sazna da je muž vara počinje da ga mrzi i da ga se gnuša, a druga i sama počinje da vara muža za inat. Na kraju, ovakav traći i godine svog života, jer kada je bludnik razuzdan, u njemu se od bludnih dela smanjuje snaga, skraćuju se dani njegovog života i on pre vremena stari i umire. Ali češće dolazi do smrti od trovanja ili ubistva. Jer se pojedinci zbog bludnica tuku do smrti, kao što su se zbog Taisije, egipatske bludnice predivnog lica, mnogi svađali i tukli, prolivši svoju krv na pragu njenog doma.

I sva unutrašnja duševna dobra propadaju kad čovek ogrezne u bludnim strastima. Njega izneverava sećanje, razum se pomračuje, i slobodna volja počinje ropski da služi njegovim strastima, kad njime zavlada ovaj greh, na koji se on već navikao takav čovek “što neće ono čini” (Rim. 7, 19). Sva ona dobra i bogougodna dela kojima se zaslužuje spasenje u takvom čoveku slabe i pretvaraju se u suprotna.

Izvor: manastirpodmaine.org,borbazaveru.info

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here