Gde je granica između ekonomskih interesa i dostojanstva jedne nacije?


Ako pogledamo situaciju u regionu, vrlo lako ćemo uočiti, da je dostojanstvo izumrlo sredinom prošlog veka, kao što su dinosaurusi izumrli pre više stotina hiljada godina! Gde se izgubio taj, možemo slobodno reći, tradicionalni ali vezujući faktor srpske nacije DOSTOJANSTVO. Kako nam je pre samo sto godina, dostojanstvo bilo važnije od para, a sada sto godina nakon toga, osnovcima bi smo morali da objašnjavamo o istorijskom pojmu “dostojanstvo”. Da se svakodnevnim rečnikom izrazim, šta bi neko na ulici trebao da kaže, a da se vi osetite uvređenim. Ako to prenesemo na politiku; npr. politiku o Kosovu, teritoriju koju su nam u amanet ostavili preci i koja je nakon petstogodišnje turske okupacije, posle prvog balkanskog rata, ponovo došla u naše ruke, a mi nismo kadri da je sačuvamo ni sto godina, to bi značilo da vas direktor svakodnevno na poslu psuje, kad god vas vidi, a vi zarad bedne plate koju primate, to stojički podnosite.

Istorija je vrlo interesantna stvar, mnogo pametniji ljudi od mene kažu, da se ona ponavlja, ako je to stvarno istina, možemo povući neke paralele. Uzmimo na primer carinski rat između Kraljevine Srbije i Austrougarske, koji se nama ponovo desio, samo ovaj put između Republike Srbije i Republike Hrvatske.

Teritorija Srbije za vreme carinskog rata

Kraljevina Srbija se u to doba dostojanstveno nosila, sa jednom od najvećih svetskih sila, tako što je za svoje proizvode našla nova tržišta i prekinula ekonomsku zavisnost od Austrougarske. Dok se Republika Srbija u novije doba ponela kao zbunjeno dete kada ga učiteljica otera u ćošak, pa smo mi normalni pomislili da je to samo jedan kiks u vrlo čudnoj situaciji koja bi trebala da bude zabeležena u istorijskim analima. Međutim, situacija se ponavlja samo ovaj put na Kosovu, na veštačkom jezeru i hidrocentrali Gazivode, a mi i naši predstavnici u vladi, reagujemo apsolutno isto-zbunjeno!!! Imao sam utisak, da ne znamo šta treba da radimo, niti šta treba da kažemo. Zapanjujuća je stvar ako bismo uzeli prvi broj politike, koja je izašla 25. Januara 1904. godine u Beogradu, na naslovnoj strani možemo videti sledeće naslove: ”Gde su naše granice???”, “Ko odlučuje o našoj sudbini???”, “Nesposobna elita vlada srbijom”. Što je jezivo jer za sto petnaest godina se vodeći naslovi nisu promenili. Da sam mali, tatu bih pitao šta smo mi radili sve ove godine i gde smo vreme potrošili, te dozvoljavamo da nas jedna šačica naoružanih bandita provocira na dnevnom nivou. I da mi na to ne smemo da odgovorimo, nikako drugačije sem: ”ne možete vi da bijete, koliko mi možemo da trpimo”. Tako da bih ja ponovio pitanje s početka ovog teksta: “Šta se desilo sa dostojanstvom”. Kako smo došli na stub srama, gde nas naši saveznici iz dva svetska rata tretiraju kao stoku? A pritom, se otvoreno stavljaju na stranu šačice pastira! Zatim, postavlja se pitanje svih pitanja, kako je moguće da za to niko nije odgovoran; znam mnogi će reći Jugoslavija je bila, ali da vas podsetim braćo i sestre, Jugoslavija u izvornom obliku ne postoji već 25godina. Šta mi to poslednjih 25godina radimo? Da li mi kao nacija imamo uopšte pojma gde se nalazimo i koji su naši nacionalni interesi i naši ciljevi? Kako je moguće da o ovome niko ne govori javno i otvoreno ni na jednom mediju? Ako je naš cilj samo novac, a da izgubimo ponos i dostojanstvo, Ono što svaku naciju karakteriše i odvaja od drugih, onda je stanje u kojem se trenutno nalazimo sasvim razumljivo; Ili da budemo dostojni naslednici naših predaka koji su tražili meru i balans između novca i dostojanstva.

Danas ne postoje stvari se koje ne mogu parama kupiti, što je slučaj poslednjih 25 godina, prvi put od kad je Stefan Nemanja osnovao Srpsku državu. Možda bi o ovoj dilemi svako trebao da promisli i da za sebe nađe pravi milimetar.

Deda Miloje

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here