Sam početak Prvog svetskog rata obeležila je velika pobeda srpske vojske na Ceru ali i stravični zločini nad civilima u Mačvi, Podrinju i Pocerini koje su počinile austrougarske jedinice. Genocidno ponašanje austrougarske vojske izazvalo je zaprepašćenje stranih posmatrača, koje je išlo skoro do neverice; pa i nemoći da se to objasni.


Arčibald Rajs je odmah postavio pitanje: kako je moguće da se mirne, vesele Bečlije, očevi porodica, odjednom pretvore u divlje zveri. On razlog tome nalazi u austrougarskoj i nemačkoj štampi, koja je sistemski, čitavu deceniju satanizovala srpski narod, stvarajući pogodno tle za kasniju „doradu“, od strane viših i nižih austrougarskih oficira uoči same invazije.

Vojnicima su pored usmenih naređenja deljene i naredbe koje su štampane u formi objave i koje su pronašli srpski vojnici nakon zarobljavanja neprijaterljskih vojnika. Francuski novinar Anri Barbi u svojoj knjizi „Sa srpskom vojskom“ koja je objavljena 1918. godine citira ovaj dokument koja dokazuju, na neoboriv način, da su zločini naređeni od strane pretpostavljenih visokih oficira.

Zapovednik 9. armijskog korpusa, general pešadije Horstštajn, po ulasku njegovih trupa u Srbiju naređuje:

„Komandi 9-og Štaba

Komandant

Carski i Kraljevski 9-og vojnog korpusa

Direktive koje se tiču ponašanja prema stanovništvu u Srbiji:

Rat nas vodi u jednu neprijateljsku zemlju koja je naseljena stanovništvom, ispunjenim prema nama fanatičnom mržnjom; u jednu zemlju gde je mučko ubistvo, kao što su katastrofa u Sarajevu pokazuje, čak i višim klasama dozvoljeno, gde se ono upravo kao junaštvo slavi. Prema takvom stanovništvu svaki humanitet i blagodarnost nije ni najmanje na svome mestu; štaviše štetan je, je ovi, inače u ratu ponekad mogući obziri, u ovoj prilici veoma ugrožavaju sigurnost naših trupa.

S obzirom na to, naređujem da tokom trajanja svih vojnih operacija prema svim stanovnicima budu izražene NAJVEĆA SUROVOST, NAJVEĆA STROGOST I NAJVEĆA MRŽNjA.

Iznad svega, neću se zadovoljiti da ljudi koji, sami ili u grupama, budu zarobljeni zato što nemaju uniformu. ONI MORAJU DA BUDU UBIJENI NA LICU MESTA.

SVAKO KO BI POKAZAO MILOST BIĆE NAJSUROVIJE KAŽNjEN.

U slučaju kada se samo prolazi kroz selo odmah će se uzeti taoci (sveštenici, učitelji, ugledni građani i bogati) koji će biti odvedeni do kraja sela. SVI ĆE BITI STRELjANI BEZ IZUZETKA samo ako jedan jedini metak bude ispaljen na trupe.

Ukoliko jedna trupa konači na nekom mestu odmah će biti naređeno sakupljanje naroda, oduzimanje svakog oružja i biće objavljeno da su sve kuće rekvirirane.

SVE ONE U KOJIMA BUDE PRONAĐENO ORUŽJE BIĆE ZAPALjENE i, ukoliko se ne bude znalo čija je to kuća, ugledni građani koji prema prirodi stvari poznaju lokalno stanje, a ne budu hteli da kažu ko je to, biće OBEŠENI. OVO MORA BITI STRIKTNO POŠTOVANO.

NAJMANjE NEPRIJATELjSTVO, ČAK I POJEDINAČNO, BIĆE DOVOLjNO DA ODLUČI O SUDBINI TALACA.

Oficiri i vojnici nadziraće precizno svakog ponaosob. Stanovništvu će biti zabranjeno da stavlja ruke u džepove jer u njima može da bude sakriveno oružje. Oficiri i vojnici pokazaće, generalno, najveću okrutnost i najveću strogost.

Biće zabranjeno da zvone zvona i ako bude bilo neophodno, i ona će se rekvirirati. Svaki zvonik treba da bude okupiran jednim odredom.

Dozvola za misu biće data samo na specijalni zahtev stanovništva. Božja služba biće tolerisana samo na otvorenom, ispred crkve, i propovedi će biti najstrože zabranjene

Za vreme trajanja službe JEDAN VOJNI ODRED BIĆE U BLIZINI SPREMAN DA OTVORI VATRU.

Izjave o lojalnosti, obećanja i tome slično… biće odlučno odbačene, ČAK I KADA BUDU MOGLE IZGLEDATI ISKRENE.

U svakom stanovniku koji će biti viđen van svojih uobičajenih mesta a naročito u šumi, treba videti člana „bande“ koji je na nekom mestu sakrio svoje oružje. Mi nemamo vremena da tražimo to oružje i ako ti ljudi budu i najmanje sumnjivi, NA LICU MESTA BIĆE STRELjANI.“

Ovaj dokument pored stravičnog poziva na izvršenje zločina, svojevrsan je dokaz da je Austrougarska Vrhovna Komanda grubo izigrala međunarodno pravo. U jednom delu dokumenta oni pozivaju na ubistvo svih koji nemaju kompletnu uniformu a bili su naravno upoznati sa činjenicom da Kraljevina Srbija oskudeva u vojnoj opremi i da srpski vojnici trećeg i veliki deo drugog poziva nisu dobili kompletne uniforme već samo šajkače.

Odgovor Srbije i srpske vojske bio je pak za svako divljenje. Prema zarobljenim neprijateljskim vojnicima se ponašalo u skladu sa Haškom konvencijom i međunarodnim pravima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here