Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Rođenje presvete Bogorodice Marije, u narodu poznatiji kao Mala Gospojina. Danas se slavi uspomena na dan kada je rođena Presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu. Joakim i Ana dugo nisu mogli da imaju dece, ali im je Bog uslišio molitve i pod stare dane podario ćerku.

“Sveta Deva Marija rodi se od starih roditelja svojih, Joakima i Ane. Otac joj beše iz plemena Davidova, a mati od roda Aronova. I tako ona beše po ocu od roda carska, a po majci od roda arhijerejska, i time već predobražavaše Onoga, koji će se iznje roditi, kao Cara i Prvosveštenika. Njeni roditelji behu već ostareli, a nemahu dece. I zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka. I Bog svemogući i svevideći obradova ih radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku- Roditeljku ivota; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom.

Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga živoga, trapeza Hleba nebesnoga, kivot Svetinje Božje, drvo najslađega Ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane.

Rođena u Nazaretu, a posle tri godine odvedena u hram erusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret da čuje i smireno primi blagovest svetog Arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz Njenoga prečistoga i devičanskoga tela. Po rečima prepodobnog Justina Ćelijskog: “Veli se u divnom današnjem troparu Presvete Bogomajke: da je Gospod Hristos, uništivši prokletstvo, u isto vreme uništio smrt i darovao nam Život večni. Eto večne radosti, eto radosti koju je donela Presveta Bogomajka ovome svetu. Rodila nam je Boga – Pobeditelja smrti, Pobeditelja pakla, mučitelja roda ljudskog strašnog i užasnog đavola. I rodivši nam Njega, Ona je zaista rodila Boga, koji je iznad smrti, koji je odneo pobedu nad svima smrtima, pobedu nad đavolima i svima đavolima. Da, tako je Ona postala uistinu, zajedno sa svojim Božanskim Sinom, Pobediteljka smrti i Davateljka Večnoga Života, piše na sajtu  Srpske pravoslavne crkve.

Istorijat i himnografija praznika Rođenja Presvete Bogorodice

U toku bogoslužbene godine postoji četiri praznika Presvete Bogorodice, od kojih je svakako prvi praznik upravo Rođenje Presvete Bogorodice. Po rečima Svetog Andreja Kritskog, praznik Rođenja Presvete Bogorodice može se nazvati početkom praznika. Ovim velikim praznikom Presvete Bogomajke počinje godišnji ciklus velikih praznika, dok se ciklus Velikih praznika završava još jednim Bogorodičinim praznikom – Uspenijem.

Praznik rođenja Bogorodice obeležava se u našem narodu uz brojne živopisne običaje. Nekada je Mala Gospojina označavala početak jesenjeg oranja i setve. Počinjale su i jesenje svadbe, verovalo se da će ugovaranje braka na Malu Gospojinu doneti mladencima poseban blagoslov. Slavi se kao krsna slava, održavaju se i brojni vašari i sabori.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here